Autor: ENRIKO PACI
Na Trgu Republike, pored ulice koja nosi njegovo ime, bronza.
Podignut 1882.
MIHAILO OBRENOVIĆ
(Kragujevac, 1823 - Beograd, 1868), knez Srbije
Sin kneza Miloša i kneginje Ljubice, prvi put je bio na vlasti posle smrti starijeg brata Milana (umro 1839). Sultan ga je potvrdio kao izabranog, a ne i naslednog kneza. Avgusta 1842. Toma Vučić je podigao bunu i naterao ga da napusti Srbiju, a na presto je došao Aleksandar Karađorđević. Van zemlje je proveo šest godina i u to vreme sarađivao je i pomagao mnoge Srbe koji su se bavili književnošću (Vuk Karadžić, Đura Daničić, Branko Radičević i drugi). Kad se Miloš vratio u Srbiju 1858. godine, s njim je došao i Mihailo i preuzeo vrhovnu komandu nad vojskom. Po smrti kneza Miloša stupio je ponovo na presto 1860. Na Preobraženskoj Narodnoj skupštini 1861. izvršio je izmene u državnom uređenju: ograničio je nadležnost Saveta za zakonodavne poslove i ukinuo nezavisnost savetnika; ministri su bili odgovorni samo Knezu; ukinuo je slobodu štampe; Narodna skupština postala je samo savetodavni organ.
Posebnu pažnju obratio je organizovanju vojske i 1861. ustanovio Narodnu vojsku (oko 50.000 ljudi), snabdeo je modernim naoružanjem i Srbiju učinio najjačom vojnom silom na Balkanu. Cilj mu je bio konačno oslobođenje Srbije od Turaka. Iskoristio je bombardovanje Beograda (1862) koje su izvršili Turci, pa ih je posle dužih pregovora prisilio da uklone svoje garnizone iz Beograda i drugih srpskih gradova (1867). Računajući na rat s Turcima sklapao je saveze i sporazume s balkanskim državama - Crnom Gorom, Grčkom, Bugarskom i Rumunijom. Kada je već okončao pripreme za rat, ubijen je tokom šetnje u Košutnjaku 1868.
|
