Telefon : +381 316 72 70
Rezervacije : + 381 316 72 70
E-mail :
Web :
Platne kartice : VISA, DINA, Maestro, MasterCard, American Express
Radno vreme : 09:00 - 22:00
U samom centru Zemuna, pored katoličke crkve, nalazi se Vinoteka Veritas. Prijatno uređen ambijent kao stvoren je za druženje sa prijateljima ili trenutke odvojene za degustaciju i ukuse vina.
Vinoteka Veritas u svojoj ponudi ima čuvena Kritska vina. Krit, to mistično, preleo ostrvo, rodno mesto kralja Minosa, osnivača prve velike evropske civilizacije, nadaleko je poznato po vinogorju, maslinjacima, netaknutoj prirodi ,..
Duh Krita približiće Vam ukusi Kritskih vina. Kao čarolija osvojiće Vaša čula i ispuniće ih mirisima grožđa, sunca, maslina, sira, zimzelenih platana u čijim senkama su se odmarali Bogovi.
Vinoteka Veritas
Zmaj Jovina 27 Zemun ; četvrtak, 16. septembar u 21 sat
Vino uz grčku hranu i gitare
Rezervacije na tel : 011 316 72 70
Čak i ako nemate naviku da svakodnevno pijete vino, bićete pred velikim izazovom. Izbor vina je jednom rečju impozantan. Renomirani proizvođači i gotovo sve Kritske vinarije snabdevaju Vinoteku Veritas. Cene su niske i pristupačne.
Kada probate vina Vinoteke Veritas setićete se El Greka osnivača Kritske škole, Grka Zorbe, lika iz filma koji je proslavio sirtaki širom sveta. Probajte naša vina i ostanite mladi i ispunjeni. Krićani su vekovima unazad jedan od najdugovečnijih naroda na svetu. Za ukuse vina, maslina, meda,..pobrinula se Vinoteka Veritas.
Dobro nam došli !!!
Krit
Penušavo more, drevna istorija, masivne planine prosečene klisurama, dobro vino i opušteni način života čine ovo ostrvo savršenim mestom za odmor.
Najveće i najjužnije grčko ostrvo, Krit deli Egejsko od Libijskog mora. Krečnjački planinski masivi sa mnoštvom vrhova visine preko 2000 mnv presečeni su brojnim klisurama i kanjonima koji prave prolaze se severne na južnu stranu ostrva. I pored nedostatka površinskih rečnih tokova ostrvo ne oskudeva sa zalihama vode koji izbijaju iz kraških vrela u zimskom periodu godine. U prošlosti, Krit su prekrivale guste šume čempresa, borova i zimzelenog platana. Sa zapadne strane ostrvo prekrijavju maslinjaci i plantaže pomorandži. Smatra se da je Krit postojbina maslina i vinove loze.
Zahvaljujući izvanrednom geografskom položaju na tromeđi između tri kontinenta, ostrvo je milenijumima predstavljalo mesto sretanja kultura i civilizacija sa istoka i zapada. Ovde je osnovana prva velika evropska civilizacija – Minojska kultura i proširila na kopneni deo okolnih zemalja. Zahvaljujući jakoj pomorskoj floti trguje i uspostavlja dobre odnose sa susedima, a neprijatelje drži na sigurnoj daljini. Iz tog perioda datiraju i gradovi palate poput Knososa, Festosa, Malie i Zarkosa. Erupcijom vulkana Santorini, udaljenog svega stotinak kilometara dolazi do katastrofalnog uništenja kompletne civilizacije. Mnogi ovaj događaj vezuju za nestanak drevnog kopna Atlantide. Opustošeni Krit biva lak zalogaj za nadiruća plemena sa severa, nakon čega ostrvo deli sudbinu celog istočnog mediterana. Smenjuju se grčka plemena, Makedonija, Rimsko castvo, Vizantija, Venecija i Turska a 20. vek donosi Kritu oslobađanje i ujedinjenje sa ostatkom Grčke.
Danas je Krit mesto za aktivan odmor, mesto koje Vam nudi neponovljive ukuse vina i hrane kakve ne možete imati nigde na svetu.
O vinu
Opšte prihvaćeno stanovište je da su prvi primitivni vinogradi podignuti oko 6000. godina pre Hrista, severno od Kavkaza, (današnja Gruzija i Jermenija). Tamo su pronađene i najstarije alatke i oruđa za obradu vinograda i proizvodnju vina. Smatra se da je sistemsko uzgajanje vinove loze počelo oko 4000 god. p.n.e. u Mesopotamiji i Egiptu. Egipćani su izmislili način presovanja grožđa,unapredili tehnike uzgajanja vinove loze i proizvodnje vina i pravili vrlo slatko crno i belo pustinjsko vino.
Pored boga Ozirisa Egipćani su obožavali i reku Nil na čijim su obalama uzgajali vinovu lozu. Iz delte Nila oni su vino dovozili do najvećih mediteranskih gradova tog vremena. Minojska civilizacija na Kritu, koja se smatra izvorištem grčke kulture, održavala je vrlo tesne trgovačke i kulturne veze sa Egiptom, tako da je sa Krita znanje o vinu preneseno i u celu Heladu.Tako je vino osvojilo i helenski svet.
Osnivanje i jačanje vinikulture u zapadnoj Evropi bilo je pod uticajem Rimljana, koji su najviše doprineli kalsifikaciji vrsta grožđa, posmatranju i beleženju njegovih najboljih karakteristika, identifikovanju obolenja i prepoznavanju karakteristika određenih zemljišta. Veliki broj pisanih podataka koje su Rimljani ostavili govori o njima kao dobrim vinogradarima i vinarima.
Rimljani su rasprostranili pravljenje vina u veliki deo zapadne Evrope, posebno u Francusku (doline Moselle i Rhine) , Nemačku i Austriju (duž doline reke Dunav). U kasnom 19. stoleću proizvodnja vina je u potpunosti uspostavljena u Francuskoj. Posle pada ovih civilizacija, proizvodnja vina u Evropi se nije uspostavila sve do kasnog srednjovekovnog perioda.Uloga vina u religijskim obredima u hrišćanskim crkvama pomogla je da se očuva njegova proizvodnja i posle pada Rimskog Carstva.
Prateći putovanja Kolumba i drugih istraživača koja su usledila potom, uzganje vinove loze se premeštalo iz Starog Sveta u Meksiko, Južnu Ameriku, Australiju i Kaliforniju.
Danas se vino proizvodi na svima naseljenim kontinentima. Španija, Italija i Francuska su još uvek najveći proizvođači vina, a zatim slede Argentina, SAD, Portugal.
Kakav je bio ukus tih ranih vina u odnosu na vina koje poznajemo danas ostaje nepoznanica. Možemo pretpostaviti da je postajao problem dugoročnog odlaganja vina i vrlo je verovatno da je kvarenje vina bio čest problem zbog nepoznavanja procesa koji se odvijaju tokom vinifikacije i njihove neadekvatne primene. Naime, tek je Pasterovo otkrića mikrobiološkog procesa pravljenja vina (1860- tih god.) dalo osnov moderne vinske industrije.Vina su sve do 18. stoleća bila uglavnom slatka, a veruje se da su vina u rimsko vreme bila kao sirup. |
